U svim ovim koracima je prisutan jedan problem koji je postao jako veliki a to je da je Akt o proceni rizika mrtav dokument koji služi samo da se zadovolji zakonodavac a u praksi taj dokument samo skuplja prašinu, ili u nekoj fioci ili na nekom mrežnom folderu. U njemu nema ništa što zaposlenima donosi neku korist. I zato je vrlo često izrada Akta o proceni rizika prepuštena eksternim organizacijama kao deo autorsovanog procesa koji unutar kompanije nikome nije važan.

Upravo Akt o proceni rizika predstavlja temelj sistema bezbednosti i najvažniji element provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad. To što je taj temelj uništen i obesmišljen je neka druga priča za neko drugo vreme.

Da bi se uradila provera osposbljenosti za bezbedan i zdrav rada na radno mestu se prvo provera kako zaposleni radi i da li primenjuje sve one mere sa kojima je upoznat tokom inicijalne obuke za bezbedan i zdrav rad. Ove provere su u današnje vreme rešene preko testova koji uopšte nisu zakonska kategorija i kao takvi nisu nigde prepoznati, zapravo i nisu neophodni. Onog trenutka kada se onaj koji proverava osposobljenost (zaposleni na poslovima bezbednosti) nađ ena radnom mestu zaposlenog on tada gleda šta zaposleni radi (proverava praktični deo) i priča sa zaposlenim (proverava teorijski deo) i na osnovu toga određuje da li potrebno zaposlenog ponovo osposobiti za one elemente koji su prepoznati kao problematični.

Onaj koji proverava osposobljenost mora u trenutku provere da zna šta je za to radno mesto prepoznato od opasnosti i koje su to mere definisane za kontrolu opasnosti, a to sve bi trebalo da piše u Aktu o proceni rizika. I naravno ako je Akt o proceni rizika mrtav onda je mrtva i provera osposobljenosti.

Da bi zaposleni bio upoznat sa svim merama koje treba da poštuje lice koje drži obuku mora tokom obuke i teorijski i praktično da pokaže zaposlenom kako se ta mera primenjuje. Pored toga što je Akt mrtav drugi problem je taj što svi zaposleni imaju istu obuku za bezbedan i zdrav rad, tj. obuka nije prilagođena rizicima koji su prisutni na radno mestu.

Kontrola i nadzor nad primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu je jako važan element sistema bezbednosti i ne može se uraditi kvalitetno bez oslanjanja na Akt o proceni rizika. Svaka kontrola i nadzor koja se radi bez poznavanja i znanja mera koje su definisane za radna mesta koja se proveravaju je pipanje u mraku i odstupanje od provere na koji je ona zamišljena i na koji jedino ima smisla.

Zakonski je definisano da lice za bzr/savetnik/saradnik vrši proveru osposobljenosti međutim tokom ovih provera i sam linijski rukovodilac može biti prisutan. Zaposlenima kod kojih se vrši provera se može najaviti dolazak međutim efekat provere se može izgubiti time, i to treba izbegavati ili koristiti najavljene i nenajavljene provere osposobljenosti.

Ove vrste provera predstavljaju način utvrđivanja da li zaposleni poštuje ili ne poštuje mere bezbednosti i zdravlja na radu a time i osnov za ustanovljavanje teške povrede radne discipline koje mogu biti osnov za otkaz ugovora u radu. Otkaz ugovora treba da bude samo krajnja mera pre koje treba vrštiti ponovne obuke zaposlenog za bezbedan i zdrav rad.

Ove vrste provere treba da se planiraju od strane onih koji se bave bezbednošću i to bi trebalo da izgleda tako što postoji godišnji plan provere osposobljenosti sa utvrđenim rasporedom, terminima i nazivima radnim mesta koja će biti proverena.

Kao rezultat provere ne mora doći samo do korekcije kod zaposlenog već može doći i do izmena u samom Aktu o proceni rizika ili čak definisanju mera koje linijsko rukovodstvo treba da primeni kako bi obzbedili bezbedno radno okruženje.

Tako da provera osposobljenosti može imati više posledica:

• Ponovna obuka zaposlenog za bezbedan i zdrav rad – ob6
• Izmene u Aktu o proceni rizika
• Izmenu radnog okruženja tako da se obezbede bezbedniji radni uslovi
• Izmenu u načinu rada zaposlenog
• Izmene u načinu organizovanja posla od strane linijskog rukovodioca

Provera osposobljenosti koja se uradi na kvalitetan način donosi mnoge koristi za unapređenje bezbednosti a ukoliko se provera osposobljenosti ne radi kako treba to može voditi ka tome da zaposleni utisak da bezbednosti nije važna, da nema strukturu, da nema svoje racionalne elemente već da i ukoliko se radi neka provera ona izgleda neplanirano, nepripremljeno i neadekvatno.

Ako radite ove provere kako treba onda u redu, ali ako ne radite ovako kako je opisano onda samo izmislite razne neke sistema kao što je MWA-managment walk around, ili Stop sat, ili tool box talk, ili gomilu drugih koje se koriste kao pomoćni točići na bicikli tamo gde je Akt mrtav, gde je obuka mrtva i gde je sama provera osposobljenosti mrtva.