Dešava se da organizacione promene koje neka kompanija sprovodi naiđu na otpor istim tim promenama, nekada u vidu jednog zaposlenog, što je lako rešivo a nekada u vidu većeg broja zaposlenih potpomognutih sindikatom, pravnim timovima za osporavanje te promene, što je mnogo teža situacija za rešavanje.

U normalnim okolnostima takve promene bi bile parkirane a oni koji sprovode promene bi ušli u neku vrstu medijacije, pregovaranja i pokušaja da se upravo potreba za tom promenom pojasni još jasnije ukoliko to nije dovoljno jasno iskomunicirano prvi put.

Nažalost u našem društvenom kontekstu u kome ne postoji dijalog, zbog koga možda promena i nije poželjna, stvari se rešavaju silom i pritiskanjem. To u praktičnom smislu izgleda tako da se prema onima koji pružaju otpor promeni budu stavljeni u specijalni tretman koji podrazumava uništavanje procesa rada unutar organizacionih delova koji su obuhvaćeni otporom, širenjem dezinformacija, uskraćivanjem pravih informacija, ukidanjem resursa neophodnih za funkcionisanje (budžeti za zarade, budžeti za opremu, budžeti za održavanje sredstava za rad, budžeti za opstanak procesa). Ukoliko ovakvo stanje potraje sledi organizacioni haos, urušavanje kvaliteta međuljudskih odnosa, gubljenje volje za radom, gubljenje smisla i nade da može biti bolje.

U takvom radnom okruženju oni najosetljiviji a koji imaju alternativu odlučuju da sačuvaju razum i napustaju kompaniju. Oni koji su osetljivi na sve to a nemaju alternativu se drže još neko vreme dok uslovi rada ne počnu da ostavljaju posledice po zdravlje pojedinca. Čim doktor kaže da je zdravstvena situacija ozbiljna, oni odlaze. I na kraju ostaju oni koji su utrnuli i koji nemaju alternativu i kojima one promene koje su spomenute na početku zapravo ne menjaju puno toga jer su navikli da misle tuđom glavom.

Kada se proredi broj onih koji su na početku bili protiv promene a poveća broj onih kojima je svejedno tada nastupa vreme da se ona promena implementira.

Neko bi rekao da je pravljenje takvih uslova rada da pojedinac poželi sam da ode zapravo zlostavljanje i mobing usmereno ka pojedincu dok bi takvo ponašanje jedne kompanije prema većoj grupi ljudi trebalo da bude sistemsko zlostavljanje i mobing, tj. ono koje nije incident jer ga primenjuje veća grupa ljudi a ne neki pojedinac.

Kada je u pitanju pojedinac to bi moglo da se označi kao slučajnost i kao odstupanje od sistema ali kada se takvo ponašanje tiče veće grupe ljudi onda je to već sistemski podržano ponašanje, a kako stvari stoje to ne može bez podrpke najvišeg rukovodstva.

Kada se procesi uruše i kada se bude postavilo pitanje šta je problem sa nefunkcionisanjem gorenavednih organizacionih delova, neko će slavodobitno da predloži rešenje koje će možete misliti biti upravo ona promena sa početka.

To je princip napraviš problem za koji već imaš rešenje. Samo je pitanje vremena i živaca pre nego što se steknu uslovi da promena bude implementirana.

Nekada nije potrebno pokazati otpor da bi se sve ovo desilo, nekada je dovoljno i da postoji percepcija da će pružanja otpora biti.

Sve ovo pišem zbog jedne grupe ljudi koja nije zaslužila da prolazi to kroz šta prolazi, pogotovo uzimajući u obzir važnost posla koji ti ljudi obavljaju. Tretirati te ljude na takav način može imati za posledicu da u trenutku kada se zahteva da neko preduzme nešto kako sve ne bi izgorelo, zapravo nema nikoga ko bi to bio sposoban da uradi.

Sve ovo je opšta priča jer reći sada da će se nešto desiti nije uverljivo i zato onog trenutka kada Rogonja bude došao po svoje, dopuniću ovu priču sa malo više detalja. Tada će sve ovo imati mnogo više smisla, a meni će biti bar malo lakše jer sam na sve ovo ukazivao i ranije ali to nije bilo nikome interesantno.

Kapacitet pojedinca da utiče na ove stvari je mali, čak i veća grupa može imati sličan uticaj, jer onog trenutka kada sistem reši nešto (koliko god to bilo pogrešno) onda će sistem to i da uradi, kad tad.

Na kraju te promene moći će da se postavi pitanje, da li je ta promena stvarno vredela toliko uništenih života. Dok budu skupljali garež i pepeo, dok budu računali gubitke u poslovanju i troškove uspostavaljanja ponovnog procesa, neka sebi postave pitanje: