March 8, 2024
Lična zaštitna oprema je važan element sistema zaštite na radu i njen značaj ne treba da umanji činjenica da je to poslednja barijera, tj. kada smo uradili sve druge korake iz hijerarnije upravljanja rizicima ne ostaje nam ništa drugo nego da u okviru procene rizika za radno mesto kao meru predvidimo upotrebu lične zaštitine opreme. Važno je u proceni rizika navesti za koje opasnosti je propisana upotreba LZO kako bi se tokom vršenja kontrole i nadzora moglo utvrditi da li zaposleni primenjuje mere na način na koji je sa njima upoznat tokom osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad.
U praksi je često slučaj da se u okviru procene rizika za radno mesto LZO ne definiše kao mera već bude dodatak proceni rizika u formi liste LZO koja se koristi za to radno mesto. Kako god, za potrebe planiranja nabavke LZO prvi i najvažniji korak jeste da LZO koji je definisan u Aktu o proceni rizika zapravo bude LZO koji je zaposlenom potreban i koji se zaposlenom zapravo dodeljuje u intervalima koji su definisani trajanjem određenom LZO-a.
Prvi korak u planiranju LZO jeste da se evidentiraju potrebe za LZO za svako radno mesto i da se to unese u neku formu koja će omogućiti pregled potrebne lične zaštitne opreme na jednom mestu. Za te potrebe se izrađuje Matrica lične zaštitne opreme (u daljem tekstu: MLZO), u kojoj se horizontalno unosi naziv LZO a vertikalno nazivi radnim mesta iz sistematizacije radnih mesta. Za MLZO je potreban spisak lične zaštitne opreme koja se koristi u nekoj organizaciji.
Ukoliko ne postoji jedinstven spisak LZO koja se koristi, a trebalo bi da postoji, može da izvuči iz Akta o proceni rizika. Spisak LZO je najobičniji spisak koji može biti raspoređen u kategorije, prema delu tela koji štiti:
U spisku LZO koji se koristi je važno da je jedistven, tj. da se ne ponavlja jedna ista LZO samo pod različitim nazivima. I kada se spisak LZO sa nazivima ukrsti sa nazivima radnih mesta dobiće se matrica lične zaštitne opreme tj. MLZO.
Osnovna MLZO sadrži nazive LZO ukrštene sa nazivima radnih mesta i sa X je označeno koja se LZO koristi na kojem radnom mestu. Korišćenjem formula u Ekselu se može biti koliko X-ova ima u kolonama od neke određene LZO. I tako se može dobiti da se neka LZO koristi na 37 radnim mesta (primer) što bi značilo da je potrebno planirati tu LZO za 37 radnih mesta. S obzirom da svako radno mesto ima nula ili neki određeni broj izvršilaca, MLZO se može proširiti na još jednu kolonu “broj izvršilaca”.
Da bi se dobile potrebe za LZO na godišnjem nivou (KLZO) potrebno je pomnožiti:
KLZO = (broj X-ova) X (broj izvršilaca) X (koeficijent za Normativ – KN)
Koeficijent za normativ je numerička vrednost kojom se definiše koliko je komada LZO potrebno obebediti na godišnjem nivou. Ovaj koeficijent ima sledeće vrednosti:
Za vrednosti koje nisu 24, 12, 6, i 3 KN se računa po formuli:
KN = 12/(interval izdavanja)
Ovako izračunat KLZO za neku određenu LZO definiše koliko komada te LZO je potrebno obezbediti na godišnjem nivou. Ona LZO koja traje duže od godinu dana ima normalizovan trošak na period od godinu dana. S obzirom da kupovina ovog LZO mora biti u celosti, trošak će nastati u godini u kojoj se planira ali će u narednoj godini taj trošak da izostane.
Sada kad smo postupno došli do količine LZO koju je na godišnjem nivou potrebno nabaviti možemo definisati i koliko je novca potrebno za tu količinu LZO. Ovaj sledeći korak će dati odgovor na pitanje ” A koliko će to nas da košta? “. Tačnu brojku nije moguće dati ali primenom ovakvog načina možemo prognozirati trošak u granicama od 5% gore dole. Svakako je praksa da se planiranje radi sa rezervom od 10% tako da se ovo odstupanje od 5% može tolerisati. Za to je u tabeli potrebno dodati cene LZO i pomnožiti sa količinama koje smo već definisali.
Deo koji se tiče budžetiranja LZO se ovde završava i ukoliko se urade svi ovi koraci koji su urađeni do sad možemo se reći da je planiranje pouzdano i zasnovano na nekoj metodologiji. Praksa je nažalost da se nabavke rade veoma neprecizno i da se planiranje troškova nabavke ne vrši na način koji zapravo iskazuje troškove na način koji omogućava upravljanje ovim procesom. Da bi Matrica LZO bila tačna moraju se sve izmene u sistematizaciji i u Aktu o proceni rizika unositi, recimo dodavanje ili uplanjanje nekog RM ili dodavanje ili brisanje nekog dela LZO na osnovu procene rizika.
Pitanje normativa je jedno od najčešćih pitanja i definisanje normativa treba da se zasniva na istorijskim podacima koji se tiču izdavanja nekog određenog dela LZO. Kada se izračuna prosečni period na koji se izdaje neki LZO (a to su pojedinačni periodi u mesecima podeljini sa brojem posmtranih perioda) taj period se koristi kao osnova za budžetiranje. Ukoliko normativ nije dobar može doći do lošeg planiranja a time i do nabavke previše LZO (što je manje loše) ili nedovoljno LZO (što je gora varijanta).
Upotreba MLZO za ostale potrebe koje nisu u vezi sa LZO
Onog trenutka kada se završi izrada MLZO može se matrica proširiti i za druge stvari koje se tiču bezbednosti i zdravlja na radu i vođenje određenih evidencija koje mogu da olakšaju svakodnevni rad, a pogotovo u kontekstu neophodnih evidencija.
MLZO se može nadograđivati kako bi postala dopunski alat za još neke potrebe koje se tiču bezbednosti i zdravlja na radu.
U nekim ranijim verzijama su radna mesta bila postavljena u redovima, a LZO u koloni i to se pokazalo kao nepraktično kod onih organizacija kod kojih ima dosta radnih mesta. Preduslov za formiranje budžeta na ovaj način jeste da Akt o proceni rizika za radna mesta bude urađen kvalitetno tj. da može da bude osnov za izvlačenje podataka koji se tiču koji LZO je potreban za koje radno mesto. U praksi se često dešava da se izdaje LZO mimo procene rizika i u tim situacijama se može dati ocena da Akt nije ažuran i da ne oslikava pravo stanje po pitanju opasnosnosti na terenu.
Za korišćenje MLZO je važno da postoji obaveza održavanja ažurnosti same matrice kako ko ona dala kao minimum funkcionalnosti pregled gde se koja od LZO koristi, na kojem radnom mestu.
master inž. mašinsva
Od 2014. godine sam u oblasti bezbednosti na razne načine i u različitim oblastima industrije. Prvo u naftnoj industriji, kasnije u hemijskoj industriji, i na posletku u poljoprivredi.
Specijalizacija mi je rad vatrogasni jedinica i uspostavljanje procesa koji obezbeđuju kvalitetan rad vatogasne jedinice. Svoje interesovanje za teme bezbednosti i zaštite preneo sam i na ovu zajednicu sa željom da saradnja i podrška koja nam je svima potrebna bude tu.