Otkad je sveta i veka zanimanja i profesije koje su bile od značaja za društvo i za pravno lice imale su primanja koja su viša od onih zanimanja i profesija koje nisu od značaja. I to je logično.

Ali šta određuje taj značaj?

Plata inspektora je direktno proporcionalna značaju onoga što inspektor radi za državu tj. onome kako država doživljava značaj inspektora za upravljanje državom. Taj značaj je na jako niskim granama i to dovodi inspektore i njihova primanja u domen socijalne kategorije. I tu kreće problem sa tvojom platom.

Država bi trebalo da se brine o primeni Ustava i Zakona koje je sama usvojila a to se radi preko inspektora koji proveravaju sve subjekte na koje se ti zakoni odnose. U zavisnosti od kvaliteta tih provera kao i dubine provere zavisi i obim promene koji će biti naložen da se realizuje. Promene koje inspektor traži od subjekata utiču na percepciju tog subjekta o važnosti te teme. Ukoliko bi inspektori svoji radom pokazali svim subjektima koliko je važna ta oblast koju oni proveravaju onda bi se desilo da je subjekti tu oblast doživljavaju kao važnu.

Kada neki subjekt rešava problematiku neke oblasti, u ovom slučaju bezbednosti, i ima percepciju da ako to ne uradi kako treba da može biti sancionisan, on će zaposlenima koji obezbeđuju usklađenost subjekta sa zakonom obezbediti adekvatnu kompenzaciju, u suprotnom se može desiti da zakonska neusklađenost rezultuje plaćanjem kazne. Subjekti koji su svesni značaja te oblasti će na poslove koji se time bave postaviti nekoga ko to zna da radi i obezbediće adekvatnu kompenzaciju.

Kako stvari trenutno stoje, kontrola od strane države kao da ne postoji. Dalje u lancu se dešava da subjekti koji imaju obaveze po zakonu nemaju percepciju da je ta oblast važna, pa shodno tome i pridodaju značaj oblasti koju taj zakon reguliše pa tako i vrednovanju profesije koje se bavi usklađivanjem i primenom tog zakona. Na kraju sve to ima epilog u plati koja ti stoji u ugovoru.

I ne samo to. Ako treba da bude služba, onda neka bude jedan zaposleni. Ako treba da bude prva kategorija ugroženosti, onda se uticajem namesti da bude druga kategorija. Konstatno snižavanje kriterijuma koje vodi ka sve većoj opasnosti a to je gubitak smisla da se baviš ovom oblašću, gubitak volje poslodavca da se usklađuje sa zahtevima ove oblasti i na kraju gubitak i volje i želje države da ovu oblast reguliše.

Koliko je državi važna bezbednost toliko je važna i inspektorima. Koliko je važna inspektorima toliko je važna i subjektima na koje se zakoni odnose. Koliko je važno subjektima toliko je važna HR-ovima u tim subjektima, a od percepcije važnosti te oblasti zavisi koliko će se novca budžetirati za tu poziciju na kojoj radiš. Mala plata, malo se ceni. Velika plata, veoma se ceni.

I zato mora da ti bude važno da sve inspekcije u ovoj državi jednom počnu da funkcionišu. Jer ako inspekcija nema sve resusrse neophodne da svoj posao radi kako treba vrlo verovatno da ni ti nećeš biti zadovoljan svojim poslom.

Jedna od nada jeste da trgovci shvate da ukoliko inspektori rade svoj posao da će njihova prodaja samo da raste.

Sve je to sistem spojenih sudova, što pre shvatimo pre ćemo se pokrenuti da uradimo nešto po tom pitanju.