April 19, 2024
Radi svoj posao sa pola mozga, da bi imalo mesta i za bezbednost
Kako se tehnologija razvija tako se sve više poređenja pravi sa načinom na koji funkcioniše ljudski organizam, i za mnoge pronalaske tehnološke prirode postoji tendencija i želja da taj neki pronalazak oponaša neku funkcionalnost ljudskog organizma. Sa robotima je to potpuno jasno i težnja kojoj se svi u toj priči usmeravaju jeste pokušati da napraviš veštačkog čoveka, da ima vid kao čovek, da ima sluh kao čovek, da ima koordinaciju pokreta kao čovek itd. i doista mnogi proizvođači robota su postigli sve ovo ali opet kada se pogleda sveukupna sposobnost robota i čoveka, roboti će još dugo biti čovek drugog ili čak trećeg reda, jer nema dušu i nema pravo na grešku. Robotu su greška i prihvatanje greške izvađeni iz programskog koda. Stvar koju čovek ima a robot ne jeste sposobnost zaboravljanja. Ono što je zajedničko i za robota i čoveka jeste da imaju ograničene resurse i da način na koji se ti resursi koriste može značajno da utiče na to koliko resursa ostaje za neke druge procese.
U praksi se dešava da zaposleni na nekoj poziciji nema znanja i veštine potrebne za tu poziciju ili jedva dobacuje do minimuma zahteva za tu poziciju, i u rečniku kompjuterske tehnike moglo bi se reći da drajveri koji pokreću njegov hardver nisu adekvatno optimizovani i zbog toga koriste mozak tj. procesor više nego što bi trebalo.
Kod onih ljudi kojima je procesor angažovan 100% za zahteve onog dela zbog koga su angažovani obično nema mesta za dodatne procese, a jedan od tih procesa je i bezbednost. Bezbednost zna da bude zahtevan proces ukoliko se ne radi kako treba i zato u kombinaciji sa neoptimizovanim drajverima kod zaposlenog bezbednost zna da napravi kurcšlus, tj. kratak spoj i da dođe do plavog ekrana smrti.
Samo resetovanje zaposlenog ne pomaže, jer osnovni radni proces odvlači previše resursa, tako da za ostale procese jednostavno nema mesta. I ne samo za bezbednost nego i za mnoge neke druge stvari biti fin prema ljudima, objasniti stvari na jasan i nedvosmislen način, pokazati saosećajnost u vezi sa problemima sa kojima se zaposleni susreću, a nekada je procesor toliko preopterećen da nema prostora ni za jedno ljudsko dobar dan.
Gurati bezbednost u aktivne procese, ili ne daj Bože one koji se pokreću prilikom startovanja računara (startup), veoma je loš potez i vrlo lako može voditi ka tome da se računar resetuje svaki čas, a da opet ništa ne uspe da uradi. U tim situacijama, proces zvani bezbednost koji nije optimizovan i koji ne koristi resurse na adekvatan način vrlo lako može da završi na opciji End task, a kad su ljudi u pitanju to je Hit the road, Jack, ili previše si dobar za nas, nađi neku drugu firmu pa njima budi takav.
Da ne bi došlo do pada sistema i da administrator tj. poslodavac ne bi pogasio procese koji se tiču bezbednosti važno je da ti procesi budu optimizovani na pravi način i da ne opterećuju resurse previše, a opet da uspe da uradi nešto da sistem bude zaštićen.
Štiteći se od pada sistema ugasiš proces koji vodi ka padu sistema. I tu je sad pitanje šta je rešenje, odnosno šta treba uraditi da osnovni procesi koje iz milošte zovu biznis, ili ako je baš ozbiljno onda kor biznis, opstanu postojani a da ih novi procesi ne uruše.
Ključ je u tome da svako radno mesto i svaki zaposleni na tom radnom mestu ima jasno definisan obim rada i kvalitet koji taj rad treba da poštuje. Prilikom zapošljavanja treba da se pazi da li za nekog zaposlenog procesi koji su definisani opisom posla procesor tj. mozak tog zaposlenog gura u crveno, preforsira ga ili uz redovan rad postoji još mesta za nadogradnju procesa rada a time i odgovornosti.
Kao i u gustom saobraćaju, tako je i sa organizacijama i ljudima koji imaju slabe resurse za bezbednost. Stvari jednostavno stoje i ne kreću se. Ako se nešto i završava, lošeg je kvaliteta i obično kasni.
Neko bi možda pitao: a kako da prepoznam kapacitet organizacije za bezbednost?
Da bi se videla šira slika organizacije potrebno je posmatrati nekoliko ključnih procesa koji se tiču bezbednosti:
- način na koji se izrađuje i ažurira Akt o proceni rizika za radna mesta;
- način na koji se izrađuje Program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
- način na koji se vrši obuka tj. osposobljavanje zaposlenih za BZR;
- način na koji funkcionišu predstavnici zaposlenih za BZR, tj. Odbor za BZR ukoliko ga ima;
- način na koji se definišu tehničke karakteristike, nabavlja, skladišti i izdaje lična zaštitna oprema;
- način na koji se postupa u slučaju vanrednog događaja;
- način na koji se utvrđuju uzroci vanrednog događaja i kao i korektivne mere;
- način na koji se zaposleni ophode prema predstavnicima državnih organa;
- način na koji se vrši distribucija informacija odnosno kvalitet komunikacije koji postoji na nivou kompanije ali i na nivou službe koja se bavi bezbednošću;
- način na koji su poslodavac i linijsko rukovodstvo uključeni u sistem bezbednosti i kvalitet odnosa između linijskog rukovodstva i ljudi koji se bave bezbednošću.
Sve su ovo važni aspekti koje treba uzeti u obzir prilikom optimizacije procesa bezbednosti, međutim ukoliko osnovni radni proces nije optimizovan onda se tu bezbednost može svesti na jako malu meru, da skoro i nije primetna. I zato je baš u kontekstu bezbednosti važno da linijsko rukovodstvo stalno preispituje procese rada i da ih menja u skladu sa potrebama procesa a ne potrebama izmišljenih kriterijuma. Treba zaposlenom olakšati radne procese ali i zaposleni treba u skladu sa svojim znanjima i veštinama da sam optimizuje procese rada u kojima učestvuje.
To je stvar koju se ljudi plaše da rade, jer se pitaju šta ako ja optimizujem svoje procese i onda to neko primeti, onda ću dobiti nove procese. To i jeste poenta cele priče o stalnom unapređenju procesa, ali i pojedinca. Bez unapređenja pojedinca nema ni unapređenja procesa, a to nažalost nije fokus skoro nijedne organizacije. I zato postoje procesi regrutacije i selekcije, i zato se radi evaluacija kandidata. Onog trenutka kad u svoju organizaciju pustiš čoveka koji je stalno u crvenom, nije on čovek kriv, treba proveriti kompanijsku politiku zapošljavanja i treba proveriti procese koji se tiču HR-a. Ako se ne upravlja time ko ulazi u organizaciju, to znači da rezultati rada zapravo nisu ni važni.
I za kraj, ljudi nisu mašine i ne mogu raditi non-stop na vrhuncu svoje učinkovitosti. Da, ima perioda tokom dana kada je pojedinac angažovan 100% ali to ne može dugo da traje i ne sme, jer vodi ka propasti.
Za razliku od robota, čovek hoće da se odmori, hoće da bude lenj i hoće da ostane zdrav i funkcionalan kada ode svojoj kući. Nakon radnog vremena kreće zapravo pravi život koji nužno ne mora biti odvojen od onog poslovnog.
Žarko Krdžić
master inž. mašinsva
Od 2014. godine sam u oblasti bezbednosti na razne načine i u različitim oblastima industrije. Prvo u naftnoj industriji, kasnije u hemijskoj industriji, i na posletku u poljoprivredi.
Specijalizacija mi je rad vatrogasni jedinica i uspostavljanje procesa koji obezbeđuju kvalitetan rad vatogasne jedinice. Svoje interesovanje za teme bezbednosti i zaštite preneo sam i na ovu zajednicu sa željom da saradnja i podrška koja nam je svima potrebna bude tu.
