Month: May 2024

U svim ovim koracima je prisutan jedan problem koji je postao jako veliki a to je da je Akt o proceni rizika mrtav dokument koji služi samo da se zadovolji zakonodavac a u praksi taj dokument samo skuplja prašinu, ili u nekoj fioci ili na nekom mrežnom folderu. U njemu nema ništa što zaposlenima donosi neku korist. I zato je vrlo često izrada Akta o proceni rizika prepuštena eksternim organizacijama kao deo autorsovanog procesa koji unutar kompanije nikome nije važan.

Upravo Akt o proceni rizika predstavlja temelj sistema bezbednosti i najvažniji element provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad. To što je taj temelj uništen i obesmišljen je neka druga priča za neko drugo vreme.

Da bi se uradila provera osposbljenosti za bezbedan i zdrav rada na radno mestu se prvo provera kako zaposleni radi i da li primenjuje sve one mere sa kojima je upoznat tokom inicijalne obuke za bezbedan i zdrav rad. Ove provere su u današnje vreme rešene preko testova koji uopšte nisu zakonska kategorija i kao takvi nisu nigde prepoznati, zapravo i nisu neophodni. Onog trenutka kada se onaj koji proverava osposobljenost (zaposleni na poslovima bezbednosti) nađ ena radnom mestu zaposlenog on tada gleda šta zaposleni radi (proverava praktični deo) i priča sa zaposlenim (proverava teorijski deo) i na osnovu toga određuje da li potrebno zaposlenog ponovo osposobiti za one elemente koji su prepoznati kao problematični.

Onaj koji proverava osposobljenost mora u trenutku provere da zna šta je za to radno mesto prepoznato od opasnosti i koje su to mere definisane za kontrolu opasnosti, a to sve bi trebalo da piše u Aktu o proceni rizika. I naravno ako je Akt o proceni rizika mrtav onda je mrtva i provera osposobljenosti.

Da bi zaposleni bio upoznat sa svim merama koje treba da poštuje lice koje drži obuku mora tokom obuke i teorijski i praktično da pokaže zaposlenom kako se ta mera primenjuje. Pored toga što je Akt mrtav drugi problem je taj što svi zaposleni imaju istu obuku za bezbedan i zdrav rad, tj. obuka nije prilagođena rizicima koji su prisutni na radno mestu.

Kontrola i nadzor nad primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu je jako važan element sistema bezbednosti i ne može se uraditi kvalitetno bez oslanjanja na Akt o proceni rizika. Svaka kontrola i nadzor koja se radi bez poznavanja i znanja mera koje su definisane za radna mesta koja se proveravaju je pipanje u mraku i odstupanje od provere na koji je ona zamišljena i na koji jedino ima smisla.

Zakonski je definisano da lice za bzr/savetnik/saradnik vrši proveru osposobljenosti međutim tokom ovih provera i sam linijski rukovodilac može biti prisutan. Zaposlenima kod kojih se vrši provera se može najaviti dolazak međutim efekat provere se može izgubiti time, i to treba izbegavati ili koristiti najavljene i nenajavljene provere osposobljenosti.

Ove vrste provera predstavljaju način utvrđivanja da li zaposleni poštuje ili ne poštuje mere bezbednosti i zdravlja na radu a time i osnov za ustanovljavanje teške povrede radne discipline koje mogu biti osnov za otkaz ugovora u radu. Otkaz ugovora treba da bude samo krajnja mera pre koje treba vrštiti ponovne obuke zaposlenog za bezbedan i zdrav rad.

Ove vrste provere treba da se planiraju od strane onih koji se bave bezbednošću i to bi trebalo da izgleda tako što postoji godišnji plan provere osposobljenosti sa utvrđenim rasporedom, terminima i nazivima radnim mesta koja će biti proverena.

Kao rezultat provere ne mora doći samo do korekcije kod zaposlenog već može doći i do izmena u samom Aktu o proceni rizika ili čak definisanju mera koje linijsko rukovodstvo treba da primeni kako bi obzbedili bezbedno radno okruženje.

Tako da provera osposobljenosti može imati više posledica:

• Ponovna obuka zaposlenog za bezbedan i zdrav rad – ob6
• Izmene u Aktu o proceni rizika
• Izmenu radnog okruženja tako da se obezbede bezbedniji radni uslovi
• Izmenu u načinu rada zaposlenog
• Izmene u načinu organizovanja posla od strane linijskog rukovodioca

Provera osposobljenosti koja se uradi na kvalitetan način donosi mnoge koristi za unapređenje bezbednosti a ukoliko se provera osposobljenosti ne radi kako treba to može voditi ka tome da zaposleni utisak da bezbednosti nije važna, da nema strukturu, da nema svoje racionalne elemente već da i ukoliko se radi neka provera ona izgleda neplanirano, nepripremljeno i neadekvatno.

Ako radite ove provere kako treba onda u redu, ali ako ne radite ovako kako je opisano onda samo izmislite razne neke sistema kao što je MWA-managment walk around, ili Stop sat, ili tool box talk, ili gomilu drugih koje se koriste kao pomoćni točići na bicikli tamo gde je Akt mrtav, gde je obuka mrtva i gde je sama provera osposobljenosti mrtva.

Najbolja varijanta jeste da svi procesi koji su neophodni poslodavcu budu pokriveni preko izvršilaca koji su zaposleni kod samog poslodavca. Razlog za to je činjenica da eksterno angažovanje vuče sa sobom i eksternalizaciju znanja i iskustva, tj. svo znanje kako se neki posao obavlja prestaje da postoji sa datumom prekidanja odnosa sa eksternom organizacijom tj. pravnim licem.

Ukoliko poslodavac želi da održava procese a nema dovoljno novca za plate zaposlenih koji bi izpunjavali zahteve tih procesa može da očekuje da će neki od procesa koji su dodeljeni budu pokriveni eksterno iz razloga što svako kompanijsko okruženje ima svoj kapacitet i ukoliko se zahtevi procesa ne poklapaju sa kapacitetom kompanijskog okruženja onda dolazi do prelivanja.

Prelivanje se u današnje vreme dešava prinuđeno a ne planirano, jer oni koji vode direkcije/sektore/službe imaju jako malo uticaja na to koliko će biti izvršilaca dodeljeno nekom procesu. Izbegavanje troška sa jedne strane (za angažovanje još izvršilaca) uzrokuje povećanja troška za izvršavanje usluga koje bi ti izvršioci trebali da pokriju.