Registruj me

Category: Uncategorized

Kako plata inspektora utiče na tvoju platu kao nekoga ko se bavi bezbednošću

Posted on by bnd-admin

June 8, 2024

Kako plata inspektora utiče na tvoju platu kao nekoga ko se bavi bezbednošću

Otkad je sveta i veka zanimanja i profesije koje su bile od značaja za društvo i za pravno lice imale su primanja koja su viša od onih zanimanja i profesija koje nisu od značaja. I to je logično.

Ali šta određuje taj značaj?

Plata inspektora je direktno proporcionalna značaju onoga što inspektor radi za državu tj. onome kako država doživljava značaj inspektora za upravljanje državom. Taj značaj je na jako niskim granama i to dovodi inspektore i njihova primanja u domen socijalne kategorije. I tu kreće problem sa tvojom platom.

Država bi trebalo da se brine o primeni Ustava i Zakona koje je sama usvojila a to se radi preko inspektora koji proveravaju sve subjekte na koje se ti zakoni odnose. U zavisnosti od kvaliteta tih provera kao i dubine provere zavisi i obim promene koji će biti naložen da se realizuje. Promene koje inspektor traži od subjekata utiču na percepciju tog subjekta o važnosti te teme. Ukoliko bi inspektori svoji radom pokazali svim subjektima koliko je važna ta oblast koju oni proveravaju onda bi se desilo da je subjekti tu oblast doživljavaju kao važnu.

Kada neki subjekt rešava problematiku neke oblasti, u ovom slučaju bezbednosti, i ima percepciju da ako to ne uradi kako treba da može biti sancionisan, on će zaposlenima koji obezbeđuju usklađenost subjekta sa zakonom obezbediti adekvatnu kompenzaciju, u suprotnom se može desiti da zakonska neusklađenost rezultuje plaćanjem kazne. Subjekti koji su svesni značaja te oblasti će na poslove koji se time bave postaviti nekoga ko to zna da radi i obezbediće adekvatnu kompenzaciju.

Kako stvari trenutno stoje, kontrola od strane države kao da ne postoji. Dalje u lancu se dešava da subjekti koji imaju obaveze po zakonu nemaju percepciju da je ta oblast važna, pa shodno tome i pridodaju značaj oblasti koju taj zakon reguliše pa tako i vrednovanju profesije koje se bavi usklađivanjem i primenom tog zakona. Na kraju sve to ima epilog u plati koja ti stoji u ugovoru.

I ne samo to. Ako treba da bude služba, onda neka bude jedan zaposleni. Ako treba da bude prva kategorija ugroženosti, onda se uticajem namesti da bude druga kategorija. Konstatno snižavanje kriterijuma koje vodi ka sve većoj opasnosti a to je gubitak smisla da se baviš ovom oblašću, gubitak volje poslodavca da se usklađuje sa zahtevima ove oblasti i na kraju gubitak i volje i želje države da ovu oblast reguliše.

Koliko je državi važna bezbednost toliko je važna i inspektorima. Koliko je važna inspektorima toliko je važna i subjektima na koje se zakoni odnose. Koliko je važno subjektima toliko je važna HR-ovima u tim subjektima, a od percepcije važnosti te oblasti zavisi koliko će se novca budžetirati za tu poziciju na kojoj radiš. Mala plata, malo se ceni. Velika plata, veoma se ceni.

I zato mora da ti bude važno da sve inspekcije u ovoj državi jednom počnu da funkcionišu. Jer ako inspekcija nema sve resusrse neophodne da svoj posao radi kako treba vrlo verovatno da ni ti nećeš biti zadovoljan svojim poslom.

Jedna od nada jeste da trgovci shvate da ukoliko inspektori rade svoj posao da će njihova prodaja samo da raste.

Sve je to sistem spojenih sudova, što pre shvatimo pre ćemo se pokrenuti da uradimo nešto po tom pitanju.

Žarko Krdžić

master inž. mašinsva

Od 2014. godine sam u oblasti bezbednosti na razne načine i u različitim oblastima industrije. Prvo u naftnoj industriji, kasnije u hemijskoj industriji, i na posletku u poljoprivredi.

Specijalizacija mi je rad vatrogasni jedinica i uspostavljanje procesa koji obezbeđuju kvalitetan rad vatogasne jedinice. Svoje interesovanje za teme bezbednosti i zaštite preneo sam i na ovu zajednicu sa željom da saradnja i podrška koja nam je svima potrebna bude tu.

Kako izvršiti proveru osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad

Posted on by bnd-admin

May 11, 2024

Kako izvršiti proveru osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad

Odavno zaboravljena veština provere osposobljenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad je definisana Zakonom i ona predstavlja kontrolni mehanizam za održavanje sistema bezbednosti i zdravlja na radu u stanju koje obezbeđuje da se poštuju mere bezbednosti koje zaposlenog treba da zaštite od opasnosti.

Izmišljaju se razni neki mehanizmi za proveru sistema a zapravo jedini koji treba a koji bi trebao da bude funkcionalan jeste ovaj sistem provere osposobljenosti koji je u skladu sa zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu.

Mehanizam provere osposobljenosti ima neki svoj sled i taj sled započinje sistematizacijom radnih mesta, pa onda Akt o proceni rizika za radna mesta, pa Program osposobljavanja zaposlenih, pa obučavanje zaposlenih, i na kraju provera osposobljenosti zaposlenih za bezbedan i zdrav rad.

U svim ovim koracima je prisutan jedan problem koji je postao jako veliki a to je da je Akt o proceni rizika mrtav dokument koji služi samo da se zadovolji zakonodavac a u praksi taj dokument samo skuplja prašinu, ili u nekoj fioci ili na nekom mrežnom folderu. U njemu nema ništa što zaposlenima donosi neku korist. I zato je vrlo često izrada Akta o proceni rizika prepuštena eksternim organizacijama kao deo autorsovanog procesa koji unutar kompanije nikome nije važan.

Upravo Akt o proceni rizika predstavlja temelj sistema bezbednosti i najvažniji element provere osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad. To što je taj temelj uništen i obesmišljen je neka druga priča za neko drugo vreme.

Da bi se uradila provera osposbljenosti za bezbedan i zdrav rada na radno mestu se prvo provera kako zaposleni radi i da li primenjuje sve one mere sa kojima je upoznat tokom inicijalne obuke za bezbedan i zdrav rad. Ove provere su u današnje vreme rešene preko testova koji uopšte nisu zakonska kategorija i kao takvi nisu nigde prepoznati, zapravo i nisu neophodni. Onog trenutka kada se onaj koji proverava osposobljenost (zaposleni na poslovima bezbednosti) nađ ena radnom mestu zaposlenog on tada gleda šta zaposleni radi (proverava praktični deo) i priča sa zaposlenim (proverava teorijski deo) i na osnovu toga određuje da li potrebno zaposlenog ponovo osposobiti za one elemente koji su prepoznati kao problematični.

Onaj koji proverava osposobljenost mora u trenutku provere da zna šta je za to radno mesto prepoznato od opasnosti i koje su to mere definisane za kontrolu opasnosti, a to sve bi trebalo da piše u Aktu o proceni rizika. I naravno ako je Akt o proceni rizika mrtav onda je mrtva i provera osposobljenosti.

Da bi zaposleni bio upoznat sa svim merama koje treba da poštuje lice koje drži obuku mora tokom obuke i teorijski i praktično da pokaže zaposlenom kako se ta mera primenjuje. Pored toga što je Akt mrtav drugi problem je taj što svi zaposleni imaju istu obuku za bezbedan i zdrav rad, tj. obuka nije prilagođena rizicima koji su prisutni na radno mestu.

Kontrola i nadzor nad primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu je jako važan element sistema bezbednosti i ne može se uraditi kvalitetno bez oslanjanja na Akt o proceni rizika. Svaka kontrola i nadzor koja se radi bez poznavanja i znanja mera koje su definisane za radna mesta koja se proveravaju je pipanje u mraku i odstupanje od provere na koji je ona zamišljena i na koji jedino ima smisla.

Zakonski je definisano da lice za bzr/savetnik/saradnik vrši proveru osposobljenosti međutim tokom ovih provera i sam linijski rukovodilac može biti prisutan. Zaposlenima kod kojih se vrši provera se može najaviti dolazak međutim efekat provere se može izgubiti time, i to treba izbegavati ili koristiti najavljene i nenajavljene provere osposobljenosti.

Ove vrste provera predstavljaju način utvrđivanja da li zaposleni poštuje ili ne poštuje mere bezbednosti i zdravlja na radu a time i osnov za ustanovljavanje teške povrede radne discipline koje mogu biti osnov za otkaz ugovora u radu. Otkaz ugovora treba da bude samo krajnja mera pre koje treba vrštiti ponovne obuke zaposlenog za bezbedan i zdrav rad.

Ove vrste provere treba da se planiraju od strane onih koji se bave bezbednošću i to bi trebalo da izgleda tako što postoji godišnji plan provere osposobljenosti sa utvrđenim rasporedom, terminima i nazivima radnim mesta koja će biti proverena.

Kao rezultat provere ne mora doći samo do korekcije kod zaposlenog već može doći i do izmena u samom Aktu o proceni rizika ili čak definisanju mera koje linijsko rukovodstvo treba da primeni kako bi obzbedili bezbedno radno okruženje.

Tako da provera osposobljenosti može imati više posledica:

  • Ponovna obuka zaposlenog za bezbedan i zdrav rad – ob6
  • Izmene u Aktu o proceni rizika
  • Izmenu radnog okruženja tako da se obezbede bezbedniji radni uslovi
  • Izmenu u načinu rada zaposlenog
  • Izmene u načinu organizovanja posla od strane linijskog rukovodioca

Provera osposobljenosti koja se uradi na kvalitetan način donosi mnoge koristi za unapređenje bezbednosti a ukoliko se provera osposobljenosti ne radi kako treba to može voditi ka tome da zaposleni utisak da bezbednosti nije važna, da nema strukturu, da nema svoje racionalne elemente već da i ukoliko se radi neka provera ona izgleda neplanirano, nepripremljeno i neadekvatno.

Ako radite ove provere kako treba onda u redu, ali ako ne radite ovako kako je opisano onda samo izmislite razne neke sistema kao što je MWA-managment walk around, ili Stop sat, ili tool box talk, ili gomilu drugih koje se koriste kao pomoćni točići na bicikli tamo gde je Akt mrtav, gde je obuka mrtva i gde je sama provera osposobljenosti mrtva.

U zadnje vreme se dosta spominje kultura bezbednosti i provera tj. ocena kulture bezbednosti neke organizacije, i to je sada u trendu. Eto i to ocenjivanje bezbednosne kulture ne može da se uradi van radnog mesta a tek ne može ukoliko se radni proces prekine i ukoliko pustiš zaposlene da pričaju bez toga da zapravo vidiš kako rade.

Sve što se radi u sistemu bezbednosti ima svoj koren u Aktu o proceni rizika i zbog toga je važno da se što pre vratimo nazad i da oživimo Akt o proceni rizika.

Žarko Krdžić

master inž. mašinsva

Od 2014. godine sam u oblasti bezbednosti na razne načine i u različitim oblastima industrije. Prvo u naftnoj industriji, kasnije u hemijskoj industriji, i na posletku u poljoprivredi.

Specijalizacija mi je rad vatrogasni jedinica i uspostavljanje procesa koji obezbeđuju kvalitetan rad vatogasne jedinice. Svoje interesovanje za teme bezbednosti i zaštite preneo sam i na ovu zajednicu sa željom da saradnja i podrška koja nam je svima potrebna bude tu.

Kako organizaciono planirati službu koja će se baviti bezbednošću kod pravnog lica

Posted on by bnd-admin

May 3, 2024

Kako organizaciono planirati službu koja će se baviti bezbednošću kod pravnog lica

O tome kako dimenzionisati službu koja će se baviti pitanjima bezbednosti (šta god da je od procesa pokriveno njome, bzr, zop. zžs, kvalitet, obezbeđenje, higijena, i šta već) nema puno literature a nema ni zakonski definisanih principa kojima neki poslodavac može da se vodi kada organizaciono uspostavlja svoje direkcije, sektore, službe i ostale nivoe unutar svoje kompanije.

Postoji neki pokušaj da država učestvuje u ovom dimenzionisanju organizacionih celina i delova ali to nije dovoljno za uspostavljanje svih procesa na zakonom usklađen način, jer postoji niz procesa koji nisu zakonski definisani po pitanju broja izvršilaca i stoga je tu sloboda u određivanju broja izvršilaca potpuna. Poslodavac će uvek gledati da maksimizuje količinu obavljenog posla sa minimum izvršilaca koji je potreban. Taj proces kod normalih poslodavac ima svoju ispravnu logiku i ta logika dovede do toga da broj izvršilaca apsolutno odgovara količini posla koja je predviđena za taj organizacioni deo.

U ovom dimenzionisanju se vrlo često pogreši u činjenici da se izvršiocima koji su definisani da pokriju neki proces ne ostavlja vremena i prostora za unapređenje samog procesa jer nemaju vremena da stanu i razmisle i da daju sebi praznog hoda tokom koga mogu da dođu do ideje ili rešenja kako može biti bolje. Radi se po režimu veži konja kako gazda kaže…

Odakle krenuti prilikom definisanja broja izvršilaca u nekoj organizacionoj celini ili delu?

Kreće se od procesa koji treba da se obavljaju i tom prilikom se formira spisak procesa i potprocesa koji se daju u nadležnost tom OD-u.

U kontekstu bezbednosti ti procesi mogu biti recimo:

  • Bezbednost i zdravlje na radu
  • Zaštita od požara
  • Zaštita životne sredine
  • Vanredne situacije
  • Kvalitet
  • Održivost
  • Obezbeđenje
  • Higijena
  • itd.

Za svaki od tih procesa mogu da definisati potprocesi u skladu sa potrebnim nivoom rasčlaninjivanja.

Za svaki od procesa koji su definisani potrebno je definisati zahteve koje je potrebno ispuniti, a koji su definisani zakonskim okvirom ili nekim drugim zahtevima na koje se poslodavac obavezao da će ispunjavati (ISO9001, ISO 14001, ISO45001, ISO45003, itd.).

Spisak zahteva za neki proces se dopunjava informacijom kako se taj zahtev ispunjava i predlogom naziva radnog mesta koje će ispunjavanje tog zahteva imati definisano kao deo opisa posla. U opisu posla taj zahtev ne mora da bude eksplicitno naveden već može biti deo opšteg zahteva koji grupiše više sličnih zahteva, ali da postoji jasna i nedvosmislena komunikacija u vezi toga koji su sve zahtevi raspoređeni na to radno mesto.

Kada se u prvoj iteraciji rasporede zahtevi prema radnom mestima, tada je neophodno proći kroz sva radna mesta i proveriti da li je realno da jedna osoba odradi sve te zahteve u kvalitetu koji je željen. Ukoliko se utvrdi da jedan izvršilac ne može da uradi sve to u toku 8 sati rada, pribegava se ili raspoređivanju zahteva na druga radna mesta ili povećanjem broja izvršilaca.

Redosled aktivnosti na definisanju potrebnog broja izvršilaca

Najbolja varijanta jeste da svi procesi koji su neophodni poslodavcu budu pokriveni preko izvršilaca koji su zaposleni kod samog poslodavca. Razlog za to je činjenica da eksterno angažovanje vuče sa sobom i eksternalizaciju znanja i iskustva, tj. svo znanje kako se neki posao obavlja prestaje da postoji sa datumom prekidanja odnosa sa eksternom organizacijom tj. pravnim licem.

Ukoliko poslodavac želi da održava procese a nema dovoljno novca za plate zaposlenih koji bi izpunjavali zahteve tih procesa može da očekuje da će neki od procesa koji su dodeljeni budu pokriveni eksterno iz razloga što svako kompanijsko okruženje ima svoj kapacitet i ukoliko se zahtevi procesa ne poklapaju sa kapacitetom kompanijskog okruženja onda dolazi do prelivanja.

Prelivanje se u današnje vreme dešava prinuđeno a ne planirano, jer oni koji vode direkcije/sektore/službe imaju jako malo uticaja na to koliko će biti izvršilaca dodeljeno nekom procesu. Izbegavanje troška sa jedne strane (za angažovanje još izvršilaca) uzrokuje povećanja troška za izvršavanje usluga koje bi ti izvršioci trebali da pokriju.

Korelacija između kapaciteta poslodavca da obezbedni bezbedne uslove rada i načina organizovanja poslova bezbednosti

Današnje agencije žive na činjenici da poslodavci nisu spremni da izdvoje sredstva za zarade zaposlenih i tako uđu u angažovanje agencije koja će za manje novca obaviti zakonski minimum koji je trenutno zakonski minus jer kontrolu ovog zakonskog minumuma nema ko da radi.

Ukoliko se zanemari kontrola i nadzor od strane države, da bi se za svaki proces obezbedilo ispunjenje zahteva mora da postoji jasna veza:

Proces – zahtev – kako se zahtev ispunjava – ko taj zahtev ispunjava – kontrolni mehanizam za ispunjenje zahteva

Planiranje ovih procesa treba raditi planski i sistemski, i ukoliko postoji neki proces koji se daje na realizaciju eksternim pravnim licima mora postojati i procena uticaja, tj. na koji način eksternalizacija tog procesa utiče na organizacioni kapacitet.

Neke kompanije mogu odlučiti da izradu Akta o proceni rizika predaju kompletno eksternom pravnom licu ali time ta kompanija ne razvija svoje kapacitete za upravljanje rizicima (što bi trebao da bude cilj) već malo po malo dolazi do atrofiranja mehanizma za upravljanje rizicima koje za rezultat može imati i gašenje pozicija usled dolaska do zaključka da se svakako većina procesa obavlja eksterno. Kao posledicu ovakvog pristupa imamo stanje u kome agencije nude svakakve vrste usluga, autsorsovanje kompletnih službi, angažovanje eksternih pravnih lica za vršenje kontrole i nadzora, do čak i trivijalnih kao što su organizovanje dana bezbednosti i zdravlja na radu.

I zato je važno da kompanije razvijaju svoje kapacitete kada je u pitanju bezbednost jer u situaciji u kojoj dođe do vanrednog događaja, tih pravnih lica koja su angažovana po ko zna kom osnovu jednostavno nema tu. Opet sve ostaje na zaposlenima koji se nađu u tom radnom prostoru. Nije fer reći da je novac koji se da na angažovanje agencije zapravo bačen novac, ali to nije novac koji kompaniji obezbeđuje da bude održiva i da bude sebi dovoljna. Kompanija koja eksterno rešava svoje potrebe koje bi trebala samostalno da realizuje ostaje stalno u zaostatku i ostaje nesposobna da sprovede organizacione promene i kulturološke promene koje su potrebne da bezbednost bude sastavni deo tog okruženja.

Neko bi rekao da nije uvek moguće raditi na takav način ali to je više stvar opredeljenja i stremljenja, uz jasnu i koordinisanu akciju sa HR-om. Podizanje kapaciteta nekog organizacionog dela mora da prati niz izmena u načinu rada i nivoa podrške (čitaj novac) koji se dodeljuje prilikom organizacionih promena.

Stvar koja je svima jasna jeste: ako želiš da zaposliš nekoga ko zna da radi, to takođe treba i da se plati. Ako hoćeš da zaposleni rade više nego što rade, treba da im obezbediš motivaciju za to (čitaj novac) u količini koja je proporcionalna dodatnom angažovanju.

Zašto je ovo sa novcem važno reći? Ono raspoređivanje zahteva i kako će zahtev biti ispunjen, tj. koje radno mesto će ispunjavati taj zahtev daje mnogo više fleksibilnosti da se spisak zahteva poveća ukoliko je spremnost zaposlenog, tj. njegova motivacija (čitaj novac) takva da on hoće da prihvati da ispunjava sve te zahteve.

Jer bolje da imaš par dobro plaćenih zaposlenih koji mogu da urade dosta, nego da imaš gomilu nezadovoljnih platom koji ne žele da urade ništa.

Žarko Krdžić

Bezbednost na delu

Od 2014. godine sam u oblasti bezbednosti na razne načine i u različitim oblastima industrije. Prvo u naftnoj industriji, kasnije u hemijskoj industriji, i na posletku u poljoprivredi.

Specijalizacija mi je rad vatrogasni jedinica i uspostavljanje procesa koji obezbeđuju kvalitetan rad vatogasne jedinice. Svoje interesovanje za teme bezbednosti i zaštite preneo sam i na ovu zajednicu sa željom da saradnja i podrška koja nam je svima potrebna bude tu.

Radi svoj posao sa pola mozga, da bi imalo mesta i za bezbednost

Posted on by bnd-admin

April 19, 2024

Radi svoj posao sa pola mozga, da bi imalo mesta i za bezbednost

Kako se tehnologija razvija tako se sve više poređenja pravi sa načinom na koji funkcioniše ljudski organizam, i za mnoge pronalaske tehnološke prirode postoji tendencija i želja da taj neki pronalazak oponaša neku funkcionalnost ljudskog organizma. Sa robotima je to potpuno jasno i težnja kojoj se svi u toj priči usmeravaju jeste pokušati da napraviš veštačkog čoveka, da ima vid kao čovek, da ima sluh kao čovek, da ima koordinaciju pokreta kao čovek itd. i doista mnogi proizvođači robota su postigli sve ovo ali opet kada se pogleda sveukupna sposobnost robota i čoveka, roboti će još dugo biti čovek drugog ili čak trećeg reda, jer nema dušu i nema pravo na grešku. Robotu su greška i prihvatanje greške izvađeni iz programskog koda. Stvar koju čovek ima a robot ne jeste sposobnost zaboravljanja. Ono što je zajedničko i za robota i čoveka jeste da imaju ograničene resurse i da način na koji se ti resursi koriste može značajno da utiče na to koliko resursa ostaje za neke druge procese.

U praksi se dešava da zaposleni na nekoj poziciji nema znanja i veštine potrebne za tu poziciju ili jedva dobacuje do minimuma zahteva za tu poziciju, i u rečniku kompjuterske tehnike moglo bi se reći da drajveri koji pokreću njegov hardver nisu adekvatno optimizovani i zbog toga koriste mozak tj. procesor više nego što bi trebalo.

Treba napraviti mesta i za bezbednost.

Kod onih ljudi kojima je procesor angažovan 100% za zahteve onog dela zbog koga su angažovani obično nema mesta za dodatne procese, a jedan od tih procesa je i bezbednost. Bezbednost zna da bude zahtevan proces ukoliko se ne radi kako treba i zato u kombinaciji sa neoptimizovanim drajverima kod zaposlenog bezbednost zna da napravi kurcšlus, tj. kratak spoj i da dođe do plavog ekrana smrti.

Žao nam je, ali vaš mozak mora biti resetovan.

Samo resetovanje zaposlenog ne pomaže, jer osnovni radni proces odvlači previše resursa, tako da za ostale procese jednostavno nema mesta. I ne samo za bezbednost nego i za mnoge neke druge stvari biti fin prema ljudima, objasniti stvari na jasan i nedvosmislen način, pokazati saosećajnost u vezi sa problemima sa kojima se zaposleni susreću, a nekada je procesor toliko preopterećen da nema prostora ni za jedno ljudsko dobar dan.

Gurati bezbednost u aktivne procese, ili ne daj Bože one koji se pokreću prilikom startovanja računara (startup), veoma je loš potez i vrlo lako može voditi ka tome da se računar resetuje svaki čas, a da opet ništa ne uspe da uradi. U tim situacijama, proces zvani bezbednost koji nije optimizovan i koji ne koristi resurse na adekvatan način vrlo lako može da završi na opciji End task, a kad su ljudi u pitanju to je Hit the road, Jack, ili previše si dobar za nas, nađi neku drugu firmu pa njima budi takav.

Ako se ne obrati pažnja na to koliko resursa ima na raspolaganju, sledi Cancel. Ende

Da ne bi došlo do pada sistema i da administrator tj. poslodavac ne bi pogasio procese koji se tiču bezbednosti važno je da ti procesi budu optimizovani na pravi način i da ne opterećuju resurse previše, a opet da uspe da uradi nešto da sistem bude zaštićen.

Štiteći se od pada sistema ugasiš proces koji vodi ka padu sistema. I tu je sad pitanje šta je rešenje, odnosno šta treba uraditi da osnovni procesi koje iz milošte zovu biznis, ili ako je baš ozbiljno onda kor biznis, opstanu postojani a da ih novi procesi ne uruše.

Ključ je u tome da svako radno mesto i svaki zaposleni na tom radnom mestu ima jasno definisan obim rada i kvalitet koji taj rad treba da poštuje. Prilikom zapošljavanja treba da se pazi da li za nekog zaposlenog procesi koji su definisani opisom posla procesor tj. mozak tog zaposlenog gura u crveno, preforsira ga ili uz redovan rad postoji još mesta za nadogradnju procesa rada a time i odgovornosti.

Crveno znači STOP, nema kretanja. Sve staje.

Kao i u gustom saobraćaju, tako je i sa organizacijama i ljudima koji imaju slabe resurse za bezbednost. Stvari jednostavno stoje i ne kreću se. Ako se nešto i završava, lošeg je kvaliteta i obično kasni.

Neko bi možda pitao: a kako da prepoznam kapacitet organizacije za bezbednost?

Da bi se videla šira slika organizacije potrebno je posmatrati nekoliko ključnih procesa koji se tiču bezbednosti:

  • način na koji se izrađuje i ažurira Akt o proceni rizika za radna mesta;
  • način na koji se izrađuje Program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad;
  • način na koji se vrši obuka tj. osposobljavanje zaposlenih za BZR;
  • način na koji funkcionišu predstavnici zaposlenih za BZR, tj. Odbor za BZR ukoliko ga ima;
  • način na koji se definišu tehničke karakteristike, nabavlja, skladišti i izdaje lična zaštitna oprema;
  • način na koji se postupa u slučaju vanrednog događaja;
  • način na koji se utvrđuju uzroci vanrednog događaja i kao i korektivne mere;
  • način na koji se zaposleni ophode prema predstavnicima državnih organa;
  • način na koji se vrši distribucija informacija odnosno kvalitet komunikacije koji postoji na nivou kompanije ali i na nivou službe koja se bavi bezbednošću;
  • način na koji su poslodavac i linijsko rukovodstvo uključeni u sistem bezbednosti i kvalitet odnosa između linijskog rukovodstva i ljudi koji se bave bezbednošću.

Sve su ovo važni aspekti koje treba uzeti u obzir prilikom optimizacije procesa bezbednosti, međutim ukoliko osnovni radni proces nije optimizovan onda se tu bezbednost može svesti na jako malu meru, da skoro i nije primetna. I zato je baš u kontekstu bezbednosti važno da linijsko rukovodstvo stalno preispituje procese rada i da ih menja u skladu sa potrebama procesa a ne potrebama izmišljenih kriterijuma. Treba zaposlenom olakšati radne procese ali i zaposleni treba u skladu sa svojim znanjima i veštinama da sam optimizuje procese rada u kojima učestvuje.

To je stvar koju se ljudi plaše da rade, jer se pitaju šta ako ja optimizujem svoje procese i onda to neko primeti, onda ću dobiti nove procese. To i jeste poenta cele priče o stalnom unapređenju procesa, ali i pojedinca. Bez unapređenja pojedinca nema ni unapređenja procesa, a to nažalost nije fokus skoro nijedne organizacije. I zato postoje procesi regrutacije i selekcije, i zato se radi evaluacija kandidata. Onog trenutka kad u svoju organizaciju pustiš čoveka koji je stalno u crvenom, nije on čovek kriv, treba proveriti kompanijsku politiku zapošljavanja i treba proveriti procese koji se tiču HR-a. Ako se ne upravlja time ko ulazi u organizaciju, to znači da rezultati rada zapravo nisu ni važni.

I za kraj, ljudi nisu mašine i ne mogu raditi non-stop na vrhuncu svoje učinkovitosti. Da, ima perioda tokom dana kada je pojedinac angažovan 100% ali to ne može dugo da traje i ne sme, jer vodi ka propasti.

Pusti gas malo, odmori.

Za razliku od robota, čovek hoće da se odmori, hoće da bude lenj i hoće da ostane zdrav i funkcionalan kada ode svojoj kući. Nakon radnog vremena kreće zapravo pravi život koji nužno ne mora biti odvojen od onog poslovnog.

Žarko Krdžić

master inž. mašinsva

Od 2014. godine sam u oblasti bezbednosti na razne načine i u različitim oblastima industrije. Prvo u naftnoj industriji, kasnije u hemijskoj industriji, i na posletku u poljoprivredi.

Specijalizacija mi je rad vatrogasni jedinica i uspostavljanje procesa koji obezbeđuju kvalitetan rad vatogasne jedinice. Svoje interesovanje za teme bezbednosti i zaštite preneo sam i na ovu zajednicu sa željom da saradnja i podrška koja nam je svima potrebna bude tu.

Kako organizacione promene postanu nasilje nad svojim zaposlenima?

Posted on by bnd-admin

April 19, 2024

Kako organizacione promene postanu nasilje nad svojim zaposlenima?

Dešava se da organizacione promene koje neka kompanija sprovodi naiđu na otpor istim tim promenama, nekada u vidu jednog zaposlenog, što je lako rešivo a nekada u vidu većeg broja zaposlenih potpomognutih sindikatom, pravnim timovima za osporavanje te promene, što je mnogo teža situacija za rešavanje.

U normalnim okolnostima takve promene bi bile parkirane a oni koji sprovode promene bi ušli u neku vrstu medijacije, pregovaranja i pokušaja da se upravo potreba za tom promenom pojasni još jasnije ukoliko to nije dovoljno jasno iskomunicirano prvi put.

Nažalost u našem društvenom kontekstu u kome ne postoji dijalog, zbog koga možda promena i nije poželjna, stvari se rešavaju silom i pritiskanjem. To u praktičnom smislu izgleda tako da se prema onima koji pružaju otpor promeni budu stavljeni u specijalni tretman koji podrazumava uništavanje procesa rada unutar organizacionih delova koji su obuhvaćeni otporom, širenjem dezinformacija, uskraćivanjem pravih informacija, ukidanjem resursa neophodnih za funkcionisanje (budžeti za zarade, budžeti za opremu, budžeti za održavanje sredstava za rad, budžeti za opstanak procesa). Ukoliko ovakvo stanje potraje sledi organizacioni haos, urušavanje kvaliteta međuljudskih odnosa, gubljenje volje za radom, gubljenje smisla i nade da može biti bolje.

U takvom radnom okruženju oni najosetljiviji a koji imaju alternativu odlučuju da sačuvaju razum i napustaju kompaniju. Oni koji su osetljivi na sve to a nemaju alternativu se drže još neko vreme dok uslovi rada ne počnu da ostavljaju posledice po zdravlje pojedinca. Čim doktor kaže da je zdravstvena situacija ozbiljna, oni odlaze. I na kraju ostaju oni koji su utrnuli i koji nemaju alternativu i kojima one promene koje su spomenute na početku zapravo ne menjaju puno toga jer su navikli da misle tuđom glavom.

Kada se proredi broj onih koji su na početku bili protiv promene a poveća broj onih kojima je svejedno tada nastupa vreme da se ona promena implementira.

Neko bi rekao da je pravljenje takvih uslova rada da pojedinac poželi sam da ode zapravo zlostavljanje i mobing usmereno ka pojedincu dok bi takvo ponašanje jedne kompanije prema većoj grupi ljudi trebalo da bude sistemsko zlostavljanje i mobing, tj. ono koje nije incident jer ga primenjuje veća grupa ljudi a ne neki pojedinac.

Kada je u pitanju pojedinac to bi moglo da se označi kao slučajnost i kao odstupanje od sistema ali kada se takvo ponašanje tiče veće grupe ljudi onda je to već sistemski podržano ponašanje, a kako stvari stoje to ne može bez podrpke najvišeg rukovodstva.

Kada se procesi uruše i kada se bude postavilo pitanje šta je problem sa nefunkcionisanjem gorenavednih organizacionih delova, neko će slavodobitno da predloži rešenje koje će možete misliti biti upravo ona promena sa početka.

To je princip napraviš problem za koji već imaš rešenje. Samo je pitanje vremena i živaca pre nego što se steknu uslovi da promena bude implementirana.

Nekada nije potrebno pokazati otpor da bi se sve ovo desilo, nekada je dovoljno i da postoji percepcija da će pružanja otpora biti.

Sve ovo pišem zbog jedne grupe ljudi koja nije zaslužila da prolazi to kroz šta prolazi, pogotovo uzimajući u obzir važnost posla koji ti ljudi obavljaju. Tretirati te ljude na takav način može imati za posledicu da u trenutku kada se zahteva da neko preduzme nešto kako sve ne bi izgorelo, zapravo nema nikoga ko bi to bio sposoban da uradi.

Sve ovo je opšta priča jer reći sada da će se nešto desiti nije uverljivo i zato onog trenutka kada Rogonja bude došao po svoje, dopuniću ovu priču sa malo više detalja. Tada će sve ovo imati mnogo više smisla, a meni će biti bar malo lakše jer sam na sve ovo ukazivao i ranije ali to nije bilo nikome interesantno.

Kapacitet pojedinca da utiče na ove stvari je mali, čak i veća grupa može imati sličan uticaj, jer onog trenutka kada sistem reši nešto (koliko god to bilo pogrešno) onda će sistem to i da uradi, kad tad.

Na kraju te promene moći će da se postavi pitanje, da li je ta promena stvarno vredela toliko uništenih života. Dok budu skupljali garež i pepeo, dok budu računali gubitke u poslovanju i troškove uspostavaljanja ponovnog procesa, neka sebi postave pitanje:

Da li je sve ovo vredelo?

Žarko Krdžić

master inž. mašinsva

Od 2014. godine sam u oblasti bezbednosti na razne načine i u različitim oblastima industrije. Prvo u naftnoj industriji, kasnije u hemijskoj industriji, i na posletku u poljoprivredi.

Specijalizacija mi je rad vatrogasni jedinica i uspostavljanje procesa koji obezbeđuju kvalitetan rad vatogasne jedinice. Svoje interesovanje za teme bezbednosti i zaštite preneo sam i na ovu zajednicu sa željom da saradnja i podrška koja nam je svima potrebna bude tu.

Kako planirati nabavku lične zaštitne opreme a da to ne bude đuture, na budak

Posted on by bnd-admin

March 8, 2024

Kako planirati nabavku lične zaštitne opreme a da to ne bude đuture, na budak

Lična zaštitna oprema je važan element sistema zaštite na radu i njen značaj ne treba da umanji činjenica da je to poslednja barijera, tj. kada smo uradili sve druge korake iz hijerarnije upravljanja rizicima ne ostaje nam ništa drugo nego da u okviru procene rizika za radno mesto kao meru predvidimo upotrebu lične zaštitine opreme. Važno je u proceni rizika navesti za koje opasnosti je propisana upotreba LZO kako bi se tokom vršenja kontrole i nadzora moglo utvrditi da li zaposleni primenjuje mere na način na koji je sa njima upoznat tokom osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad.

U praksi je često slučaj da se u okviru procene rizika za radno mesto LZO ne definiše kao mera već bude dodatak proceni rizika u formi liste LZO koja se koristi za to radno mesto. Kako god, za potrebe planiranja nabavke LZO prvi i najvažniji korak jeste da LZO koji je definisan u Aktu o proceni rizika zapravo bude LZO koji je zaposlenom potreban i koji se zaposlenom zapravo dodeljuje u intervalima koji su definisani trajanjem određenom LZO-a.

Prvi korak u planiranju LZO jeste da se evidentiraju potrebe za LZO za svako radno mesto i da se to unese u neku formu koja će omogućiti pregled potrebne lične zaštitne opreme na jednom mestu. Za te potrebe se izrađuje Matrica lične zaštitne opreme (u daljem tekstu: MLZO), u kojoj se horizontalno unosi naziv LZO a vertikalno nazivi radnim mesta iz sistematizacije radnih mesta. Za MLZO je potreban spisak lične zaštitne opreme koja se koristi u nekoj organizaciji.

MLZO

Ukoliko ne postoji jedinstven spisak LZO koja se koristi, a trebalo bi da postoji, može da izvuči iz Akta o proceni rizika. Spisak LZO je najobičniji spisak koji može biti raspoređen u kategorije, prema delu tela koji štiti:

  • Zaštita glave
  • Zaštita očiju
  • Zaštita sluha
  • Zaštita tela
  • Zaštita ruku
  • Zaštita nogu
  • Zaštita disajnih organa
  • Ostalo – nekategorisano

U spisku LZO koji se koristi je važno da je jedistven, tj. da se ne ponavlja jedna ista LZO samo pod različitim nazivima. I kada se spisak LZO sa nazivima ukrsti sa nazivima radnih mesta dobiće se matrica lične zaštitne opreme tj. MLZO.

Osnovna MLZO sadrži nazive LZO ukrštene sa nazivima radnih mesta i sa X je označeno koja se LZO koristi na kojem radnom mestu. Korišćenjem formula u Ekselu se može biti koliko X-ova ima u kolonama od neke određene LZO. I tako se može dobiti da se neka LZO koristi na 37 radnim mesta (primer) što bi značilo da je potrebno planirati tu LZO za 37 radnih mesta. S obzirom da svako radno mesto ima nula ili neki određeni broj izvršilaca, MLZO se može proširiti na još jednu kolonu “broj izvršilaca”.

MLZO sa brojem izvršilaca

Da bi se dobile potrebe za LZO na godišnjem nivou (KLZO) potrebno je pomnožiti:

KLZO = (broj X-ova) X (broj izvršilaca) X (koeficijent za Normativ – KN)

Koeficijent za normativ je numerička vrednost kojom se definiše koliko je komada LZO potrebno obebediti na godišnjem nivou. Ovaj koeficijent ima sledeće vrednosti:

  • Za interval izdavanja LZO od 24 meseca, KN je 0.5;
  • Za interval izdavanja LZO od 12 meseci, KN je 1;
  • Za interval izdavanja LZO od 6 meseci, KN je 2;
  • Za interval izdavanja LZO od 3 meseca, KN je 4;

Za vrednosti koje nisu 24, 12, 6, i 3 KN se računa po formuli:

KN = 12/(interval izdavanja)

Ovako izračunat KLZO za neku određenu LZO definiše koliko komada te LZO je potrebno obezbediti na godišnjem nivou. Ona LZO koja traje duže od godinu dana ima normalizovan trošak na period od godinu dana. S obzirom da kupovina ovog LZO mora biti u celosti, trošak će nastati u godini u kojoj se planira ali će u narednoj godini taj trošak da izostane.

MLZO samo sa definisanim količinama, bez cena

Sada kad smo postupno došli do količine LZO koju je na godišnjem nivou potrebno nabaviti možemo definisati i koliko je novca potrebno za tu količinu LZO. Ovaj sledeći korak će dati odgovor na pitanje ” A koliko će to nas da košta? “. Tačnu brojku nije moguće dati ali primenom ovakvog načina možemo prognozirati trošak u granicama od 5% gore dole. Svakako je praksa da se planiranje radi sa rezervom od 10% tako da se ovo odstupanje od 5% može tolerisati. Za to je u tabeli potrebno dodati cene LZO i pomnožiti sa količinama koje smo već definisali.

MLZO sa definisanim količinama i cenama, kao i budžetima za nabavku pojedinače i kompletne LZO

Deo koji se tiče budžetiranja LZO se ovde završava i ukoliko se urade svi ovi koraci koji su urađeni do sad možemo se reći da je planiranje pouzdano i zasnovano na nekoj metodologiji. Praksa je nažalost da se nabavke rade veoma neprecizno i da se planiranje troškova nabavke ne vrši na način koji zapravo iskazuje troškove na način koji omogućava upravljanje ovim procesom. Da bi Matrica LZO bila tačna moraju se sve izmene u sistematizaciji i u Aktu o proceni rizika unositi, recimo dodavanje ili uplanjanje nekog RM ili dodavanje ili brisanje nekog dela LZO na osnovu procene rizika.

Pitanje normativa je jedno od najčešćih pitanja i definisanje normativa treba da se zasniva na istorijskim podacima koji se tiču izdavanja nekog određenog dela LZO. Kada se izračuna prosečni period na koji se izdaje neki LZO (a to su pojedinačni periodi u mesecima podeljini sa brojem posmtranih perioda) taj period se koristi kao osnova za budžetiranje. Ukoliko normativ nije dobar može doći do lošeg planiranja a time i do nabavke previše LZO (što je manje loše) ili nedovoljno LZO (što je gora varijanta).

Upotreba MLZO za ostale potrebe koje nisu u vezi sa LZO

Onog trenutka kada se završi izrada MLZO može se matrica proširiti i za druge stvari koje se tiču bezbednosti i zdravlja na radu i vođenje određenih evidencija koje mogu da olakšaju svakodnevni rad, a pogotovo u kontekstu neophodnih evidencija.

 
MLZO + sa dodatnim podacima

MLZO se može nadograđivati kako bi postala dopunski alat za još neke potrebe koje se tiču bezbednosti i zdravlja na radu.

U nekim ranijim verzijama su radna mesta bila postavljena u redovima, a LZO u koloni i to se pokazalo kao nepraktično kod onih organizacija kod kojih ima dosta radnih mesta. Preduslov za formiranje budžeta na ovaj način jeste da Akt o proceni rizika za radna mesta bude urađen kvalitetno tj. da može da bude osnov za izvlačenje podataka koji se tiču koji LZO je potreban za koje radno mesto. U praksi se često dešava da se izdaje LZO mimo procene rizika i u tim situacijama se može dati ocena da Akt nije ažuran i da ne oslikava pravo stanje po pitanju opasnosnosti na terenu.

Za korišćenje MLZO je važno da postoji obaveza održavanja ažurnosti same matrice kako ko ona dala kao minimum funkcionalnosti pregled gde se koja od LZO koristi, na kojem radnom mestu.

Žarko Krdžić

master inž. mašinsva

Od 2014. godine sam u oblasti bezbednosti na razne načine i u različitim oblastima industrije. Prvo u naftnoj industriji, kasnije u hemijskoj industriji, i na posletku u poljoprivredi.

Specijalizacija mi je rad vatrogasni jedinica i uspostavljanje procesa koji obezbeđuju kvalitetan rad vatogasne jedinice. Svoje interesovanje za teme bezbednosti i zaštite preneo sam i na ovu zajednicu sa željom da saradnja i podrška koja nam je svima potrebna bude tu.

Obuči linijskog rukovodioca, čik ako smeš

Posted on by bnd-admin
Dobar dan, trebalo bi da prođete obuku? - Ali ja nisam tu i nemam vremena.

January 22, 2024

Obuči linijskog rukovodioca, čik ako smeš

I po starom i po novom zakonu o bezbednosti i zdravlja na radu obuka linijskog rukovodioca, kao i svakog drugog zaposlenog je bila obavezna. U okviru Akta o proceni rizika su i radna mesta linijskih rukovodilaca i kao takva su predmet obavezne obuke za bezbedan i zdrav rad i zato nije jasno zašto je u novom zakonu BZR obučavanje linijskog rukovodioca posebno definisano.

Čl. 50 Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu definiše izradu Programa obuke za rukovodioce na osnovu koga se sprovodi obuka. Tu se postavlja pitanje koje su to obuke koje linijski rukovodioci treba da prođu a koje nisu pokrivene obukom njih (rukovodilaca) kao zaposlenih u opštem delu Programa za zaposlene.

Na terenu se kolege susreću sa otporom linijskih rukovodilaca da im se održi obuka i u dosta slučajeva je održavanje obuke linijskim rukovodiocima veoma izazovna aktivnost. Linijski rukovodioci doživljavaju obuku za BZR kao suvišnu i nepotrebnu i njihova obuka se uglavnom završavala potpisivanjem obrasca 6.

Kao i kod nekih drugih stvari ni ovde namera zakonodavca nije jasna pa je dosta toga ostavljeno da se nagađa. Naime, sve što jedan linijski rukovodilac treba da zna o svojim obavezama i odgovornostima je spakovano u opšti deo obuke i po logici stvari tu bi trebalo da im je objašnjeno šta se od njih očekuje u kontekstu sistema BZR.

Da li linijski rukovodilac treba da prođe obuku i po Programu za obuku zaposlenih i po Programu za obuku rukovodilaca?

Kako trenutno stvari stoje to su dva različita Programa i obučavanje linijskih rukovodilaca će se vršiti po oba Programa u okviru dve odvojene obuke. Ukoliko je linijski rukovodilac ujedno i predstavnik zaposlenih moraće da prođe i obuku po Programu za obuku predstavnika zaposlenih.

Sa tri programa obučavanja se stvar poprilično iskomplikovala. Sva tri programa definišu obuke koje se tiču bezbednosti i zdravlja na radu i kao takvi su trebali, neko bi rekao i morali da budu u jedinstvenom programu obučavanja. Ni dosadašnji jedan program nije zaživeo u potpunosti a pogotovo u delu da obuka treba da bude usklađena sa specifičnostima radnog mesta, tj. da ne može biti jedna obuka koja se drži svim zaposlenima već svako radno mesto ima svoju strukturu odnosno specifičnost obuke.

Ako se pogledaju obaveze i odgovornosti poslodavca, koje se spuštaju po principu odgovornosti i na linijske rukovodioce, neke od obuka koje mogu biti u programu su:

  • Obuka za obezbeđivanje i izdavanje lične zaštitine opreme;
  • Obuka za obučavanje zaposlenih za korišćenje LZO-a;
  • Obuka za prilagođavanje radnog procesa sposobnostima zaposlenog;
  • Obuka za planiranje, izbor, korišćenje i održavanje sredstava za rad;
  • Obuka za zaustavljanje radne aktivnosti;
  • Obuka za obezbeđivanje mesta događaja;
  • Obuka za korišćenje Akta o proceni rizika i primenu mera bezbednosti za radna mesta kojima rukovodi;
  • Obuka za izdavanje dozvola za rad – za sprovođenje visokorizičnih aktivnosti;
  • Obuka za procenu rizika za radnu aktivnost;
  • Obuka za organizaciju rada sa opasnim materijama i korišćenje SDS liste;
  • Obuka za obaveštavanje zaposlenih sa ozbiljnim, neizbežnim i neposrednim opasnostima;
  • Obuka za konsultovanje i izveštavanje zaposlenih u vezi pitanja bezbednosti;
  • Obuka za zaštitu od maltretiranja na radnom mestu;
  • Obuka za brigu o mentalnom zdravlju zaposlenog;
  • Itd.

Sigurno ima još stvari koje bi linijski rukovodioci trebali da znaju ali recimo da bi za početak ovo bilo dovoljno. I ove obuke nisu tražile poseban program, već su mogle da budu integrisane u Program obuke zaposlenih za bezbedan i zdrav rad.

Kada se definiše Program obuke za rukovodioce, što je lakši deo, ostaje teži deo posla a to je da se obuke sprovedu i da se vrši kontrola nad primenom onoga što je tokom obuke komunicirano rukovodiocima.

Država je lepo, onako izokolo tj. neformalno, prepoznala da škripi deo bezbednosti koji se tiče linijskih rukovodilaca, a da to nigde i nikome nije smela da kaže. Umesto da to saznanje formalizuje i da radi na tome da se to promeni, zakonodavac je sav posao opravljanja rukovodilaca bacio ljudima koji se bave bezbednošću i tako svalio ogroman teret na njihova leđa.

Kako mi izgleda, vreme je da ljudi koji se bave bezbednošću počnu državi da govore šta oni očekuju od nje, jer ove dosadašnje izmene su sistem učinile nefunkcionalnim i nedovoljnim da se radnicima obezbedi minimum bezbednosti koji im je potreban.

Za početak, bilo bi dobro da neko progovori. Jer se predugo ćutalo.

Žarko Krdžić

master inž. mašinsva

Od 2014. godine sam u oblasti bezbednosti na razne načine i u različitim oblastima industrije. Prvo u naftnoj industriji, kasnije u hemijskoj industriji, i na posletku u poljoprivredi.

Specijalizacija mi je rad vatrogasni jedinica i uspostavljanje procesa koji obezbeđuju kvalitetan rad vatogasne jedinice. Svoje interesovanje za teme bezbednosti i zaštite preneo sam i na ovu zajednicu sa željom da saradnja i podrška koja nam je svima potrebna bude tu.